12/09/2017

 

Informacija za medije

 

Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama korak je ka stvaranju uslova za brzi ekonomski razvoj Srbije. Kampanja pod sloganom „Investicije za rast“ USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP), ovog puta u saradnji sa SMART kolektivom i preduzecem „Daj daj“ u potrazi je za odgovorima na pitanja:

Kako do novca za pokretanje i razvijanje biznisa?

i

Zasto su preduzetnicima neophodni nebankarski izvori finansiranja?

 

Srbiji nedostaju finansijske institucije zainteresovane za finansiranje novih mikro i malih preduzeca, ili investiranje pretezno u ovaj sektor. Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo iskljucivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Razlog za ovo jeste upravo nepostojanje alternativnih izvora finansiranja, sto se ogleda u cinjenici da komercijalne banke predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Te banke nisu prvenstveno orijentisane ka malim i srednjim preduzecima i njihovi poslovni modeli ne obuhvataju vrste finansiranja koje su potrebne Srbiji, i to narocito ne u obimu dovoljnom da se pokrene razvoj privrede u celini.

 

„Kao 90% preduzetnika u Srbiji, i mi smo svoju start-up kompaniju pokrenule iskljucivo od novca koji smo same imale, dakle iz porodicne ustedjevine. Nakon pocetnog uspeha suocile smo se sa tim da nam za dalji razvoj trebaju dodatna sredstva, a da nemamo kome da se obratimo i od koga da ih pozajmimo.“ – tvrdi Sonja Dakic iz preduzeca „Daj Daj“.

Suocene sa ovim izazovom Sonja i Violeta, suvlasnice kompanije „Daj Daj“ shvatile su da im je za opstanak, ali i dalji razvoj neophodan dodatni novac za investiranje, informacije i znanje koje u tom trenutku nisu imale.

Prema anketi 1000 preduzeca, koju USAID BEP sprovodi vec sedam godina, u 2016. godini je cak 68% ispitanika iskazalo da ne pozajmljuje novac. Dodatno,  zabrinjava cinjenica da 87 odsto ukupnog finansiranja privrednih subjekata u Srbiji potice iz njihovih sopstvenih sredstava.  Ovi podaci ukazuju da finansijski proizvodi koji se nude na nasem trzistu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a anketa je pokazala i da je velikom delu privrede tesko da ispuni kriterijume koji idu uz bankarske pozajmice.“ – istakla je Sandra Rodic, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, i dodala:

 

„Imajuci to u vidu, za uspeh MMSP i brzi ekonomski razvoj Srbije neophodno je pre svega omoguciti ulazak institucija koje nisu komercijalne banke na finansijsko trziste, i to kroz donosenje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama. Istrazivanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne cetiri godine mogla da racuna na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta. Takodje, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olaksao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, kao jos jednog od vaznih izvora finansiranja, poput fondova preduzetnickog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine, i slicno. Kroz ova zakonska resenja otvorila bi se citava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih ka MMSP sektoru, sto bi imalo ogroman uticaj na dalji privredni razvoj Srbije.“

 

Kako bi javnosti predstavio sve prednosti donosenja pomenuta dva zakona, te skrenuo paznju na nuznost postojanja alternativnih, nebankarskih izvora finansiranja u koje spadaju mikrokreditne institucije, „crowd-funding“ finansiranje, preduzetnicki (tzv. „venture“) kapital, kreditne unije i dr, USAID BEP – Projekat za bolje uslove poslovanja, pokrenuo je kampanju “Investicije za rast“.

 

U okviru ove kampanje USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa SMART kolektivom, organizovao je posetu uspesnim socijalnim preduzetnicama i proizvodjacima platnenih pelena od bambusa, kompaniji „Daj Daj“. Socijalni karakter ovog preduzeca ogleda se u tome sto u proizvodnji rade zene koje imaju vise od 50 godina i koje pripadaju grupi tesko zaposljivih zena koje su radile u tekstilnoj industriji, a od kojih nijedna jos uvek nema uslova za penziju.

 

Cilj posete, kojoj je pored predstavnika medija prisustvovala i grupa socijalnih preduzetnika, bio je razmena dosadasnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omoguci rad, te samim tim obezbedi izbor i pristup povoljnim izvorima finansiranja za MMSP.

„Danas nasa kompanija posluje stabilno. Planovi za naredni period su ambiciozni: prosirenje proizvodnje i izvoz u zemlje regiona i EU. Za ove planove bice nam, naravno, potrebna dodatna investicija. Nase kolege u zemljama u okruzenju i EU imaju citav spektar izbora, koji osim bankarskih kredita ukljucuju mikrofinansijske institucije, kreditne unije, razlicite fondove, crowdfunding i dr. Ove institucije osim finansijskih sredstava pruzaju i druge usluge: savetovanje i pracenje kompanije u odredjenom periodu sto obezbedjuje pametno i sigurno upravljanje pozajmljenim sredstvima. A, to je za male preduzetnike kao sto smo mi, veoma vazno.“ – istakla je Sonja Dakic, i zakljucila:

„Kredit koji smo mi imali srece da dobijemo godinu dana nakon sto smo poceli sa poslom izuzetak je na nasem trzistu. Drugi start-upovi ili mikro, mala i srednja preduzeca nemaju tu mogucnost. Zato je vazno da postoji mnogo vise izbora za nas preduzetnike, te da u skladu sa svojim potrebama i mogucnostima mozemo da biramo.“

 

„Socijalno preduzetnistvo podjednako je vazno za ekonomski razvoj, kao i za suocavanje sa razlicitim drustvenim izazovima kao sto su siromastvo, socijalna iskljucenost, ravnopravnost i sl. Na zalost, kao i vecina drugih preduzetnika, i socijalni preduzetnici se suocavaju sa problemima i preprekama koje im onemogucavaju da dalje razvijaju svoje poslovanje. Zato je neophodno da se svi zalozimo da mogucnosti za finansiranje preduzeca postanu raznovrsnije i dostupnije. Na kraju krajeva, svaka investicija u socijalno preduzece se vraca ne samo kroz finansijske indikatore, nego i kroz direktan pozitivan uticaj na drustvo i lokalnu zajednicu u kojoj ovakvo preduzece posluje.“ – istakao je tokom posete Neven Marinovic, direktor Smart kolektiva.

 

Korisna statistika

 

Mikro, mala i srednja preduzeca u Srbiji vec cine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zaposljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaceg proizvoda. U drzavama poput Madjarske, Hrvatske i Ceske ova preduzeca stvaraju izmedju 50 i 60 odsto BDP-a cime znacajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i brzem razvoju.

 

O velikom znacaju koji ima omogucavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra ulozenih u mikro, mala i srednja preduzeca BDP direktno povecava za 150 miliona.

 

Izvori finansiranja koja MMSP koriste u Srbiji i zemljama regiona

 

Instrument Banke Lizing Trziste korporativnih obveznica Preduzetnicki (venture) kapital Kreditne unije Investicioni fondovi za ulaganje u nekretnine Crowd-funding Mikro-kreditiranje
Drzava
Srbija X X
Rumunija X X X X X X X X
Slovenija X X X X X X X
Bugarska X X X X X X
Hrvatska X X X X X X
Madjarska X X X X X X X X
Ceska X X X X X X X

 

 

Ucesce MMSP u BDP-u u Srbiji i odabranim slicnim zemljama

 

Drzava Ucesce MMSP u BDP-u BDP (USD milijardi)
Srbija 32% 37,16
Bugarska 60% 50.20
Hrvatska 51,6% 48.73
Madjarska 50,2% 121.72
Ceska 60% 185.16
Prosek EU-28 58%