27/10/2017

Informacija za medije

Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i Zakona o alternativnim investicionim fondovima korak je ka stvaranju uslova za brži ekonomski razvoj Srbije zaključak je konferencije „Alternativni/nebankarski izvori finansiranja“ koju je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (USAID BEP) organizovao u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera u okviru kampanje „Investicije za rast“

 

Prednost nebankarskih finansijskih institucija je u edukaciji

Finansijska sredstva uz mentorski program ključ za uspeh MMSP

 

 

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zašto one predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Uvođenjem nebankarskih finansijskih institucija finansijski sistem Srbije bi postao raznovrsniji i konkurentniji, što bi vodilo smanjenju troškova zaduživanja, povećanju izbora u pogledu finansiranja novih i razvoja postojećih poslovnih ideja, i posledično bržem privrednom razvoju Srbije.

 

Konferenciji pod nazivom „Alternativni nebankarski izvori finansiranja“ u okviru kampanje „Investicije za rast“, prisustvovalo je više od 20 predstavnika kompanija iz najrazličitijih industrija.  Cilj ovog skupa u organizaciji USAID BEP-a i SAM-a bila je edukacija predstavnika MMSP, te razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, a samim tim proširi broj finansijskih izvora za mikro, mala i srednja preduzeća.

 

U razgovoru su učestvovali Sandra Rodić, ekspert za razvoj finansijskog tržišta USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, zatim Katarina   Obradović   Jovanović,   pomoćnica   ministra   u Sektoru za razvoj MMSP u Ministarstvu privrede, Igor Jović, osnivač i direktor start up kompanije „City Expert”, Vladimir Pavlović, osnivač i partner u društvu za finansijske usluge i konsalting „WM EQUITY PARTNERS“ i Gorana Tanasković, rukovodilac čačanske jedinice Privredne komore Kraljevo i predsednica Udruženja poslovnih žena „Nadežda Petrović“ iz Čačka.

 

Katarina   Obradović   Jovanović,   pomoćnica   ministra   u   Sektoru  za razvoj MMSP Ministarstva privrede je, govoreći o podršci države ovom delu privrede, rekla je: „Ministarstvo privrede prepoznaje probleme sa kojima se susreću MMSP kada je u pitanju dostupnost izvora finansiranja koji bi podržali njihov dalji razvoj. Mi podržavamo takav pristup koji podrazumeva da za različit tip preduzeća, bilo ono inovativno ili tradicionalno, u različitoj razvojnoj fazi postoje i određeni izvori finansiranja. Podjednako je važna i finansijska edukacija, odnosno razvijanje svesti kod preduzeća o tome koji je vid finansiranja za njih najpovoljniji u konretnoj fazi.

Ministarstvo privrede do sada je uradilo dosta na stvaranju različitih mogućnosti finansiranja, ali kada su u pitanju alternativni izvori u tom segmentu potrebno je da se usvoji nova zakonska regulativa, koja je u nadležnosti Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija.”

 

„Donošenje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i Zakona o alternativnim investicionim fondovima, omogućilo bi uvođenje novih finansijskih proizvoda i učinilo finansijski sistem Srbije raznovrsnijim, a posledično i privredu konkurentnijom. Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi bile osnovane samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.“ – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i dodala: „Pored toga što obezbeđuju finansijska sredstava koja su preduzetnicima neophodna, prednost nebankarskih institucija je i u tome što svojim klijentima nude edukaciju i mentorske programe koji početnicima u biznisu omogućavaju ono što im je možda i najpotrebnije – da na siguran način, stručno i pametno upravljaju pozajmljenim sredstvima.“

 

Zakonskom regulativom bilo bi omogućeno osnivanje nebankarskih finansijskih institucija, poput mikrofinansijskih institucija, te podstaknuto poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetničkog (tzv. „venture“) kapitala. Takođe, daljim reformama u ovoj oblasti finansijsko tržište Srbije bi se otvorilo i za druge nebankarske institucije, poput kreditnih unija, „crowd-funding“ finansiranja, i sličnih izvora.

„Na tržištu Srbije evidentno je sve veće angažovanje profesionalnih equity investitora, koji realizuju sve veći broj transakcija u ranim fazama razvoja kompanija, sa trenutno posebno izraženim fokusom na IT industriju.“, istakao je Vladimir Pavlović, osnivač i partner u društvu za finansijske usluge i konsalting „WM EQUITY PARTNERS“ i dodatno objasnio kako investicioni fondovi posluju u regionu: Formiranje venture capital i private equity industrije u regionu je suštinski bilo realizovano kroz zajedničko delovanje regionalnih država i međunarodnih finansijskih institucija. Integracija svih relevantnih učesnika dovela je do formiranja jedinstvenog sistema finansiranja privrede, baziranog na tržišnim i transparentnim principima investiranja, kontrole i praćenja učinaka tako plasiranog novca. Rezultati postignuti u Bugarskoj su naročito impresivni, gde je kroz JEREMIE inicijativu angažovano čak 875 miliona EUR za podršku malih i srednjih kompanija kroz različite vidove finansiranja, a što je dovelo do finansiranja čak 9.500 mikro, malih i srednjih preduzeća i zapošljavanja čak 25.500 novih visokokvalifikovanih radnika.

Igor Jović, osnivač i direktor start-up kompanije „City Expert“ podelio je svoje iskustvo: „Pokrenuli smo firmu pre dve godine, naravno, iz sopstvenih sredstava, a pre samo godinu dana dobili ponudu od investicionog fonda iz Holandije, koju smo i prihvatili. To nas je dovelo ovde gde smo danas. Pored toga što uspešno poslujemo u Srbiji, proširili smo se i na tržište Austrije.“ Pored značajne finansijske podrške, venture capital fond im je u velikoj meri pomogao mentoringom u donošenju značajnih odluka, kao što je pomoć u kadrovskim rešenjima, organizovanju poslovanja i vođenju njegovog izlaska na inostrano tržište.

 

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 87% ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, između ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

 

Gorana Tanasković, rukovodilac čačanske jedinice Privredne komore Kraljevo i predsednica Udruženja poslovnih žena „Nadežda Petrović“ iz Čačka je dodala: „Mala preduzeća nemaju izbor kada su u pitanju izvori finansiranja. Nisu dovoljno veliki za banke, a nema drugih institucija kod kojih mogu da se zaduže. I ono malo mogućnosti koje postoje, preduzeća ne koriste usled neinformisanosti i neznanja. Zato smo mi organizovali skupove žena preduzetnica na lokalu i investicionih fondova, te održavali treninge za žene koje nameravaju da pokrenu posao, studentkinje zainteresovane za preduzetništvo, a sve sa ciljem da im uz više informacija i znanja preduzetnički koraci budu lakši i uspešniji.“

Korisna statistika

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji već čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. U državama poput Mađarske, Hrvatske i Češke ova preduzeća stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a čime značajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju.

O velikom značaju koji ima omogućavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.

Izvori finansiranja koja MMSP koriste u Srbiji i zemljama regiona

 

Instrument Banke Lizing Tržište korporativnih obveznica Preduzetnički (venture) kapital Kreditne unije Investicioni fondovi za ulaganje u nekretnine Crowd-funding Mikro-kreditiranje
Država
Srbija X X
Rumunija X X X X X X X X
Slovenija X X X X X X X
Bugarska X X X X X X
Hrvatska X X X X X X
Mađarska X X X X X X X X
Češka X X X X X X X

 

Učešće MMSP u BDP-u u Srbiji i odabranim sličnim zemljama

Država Učešće MMSP u BDP-u BDP (USD milijardi)
Srbija 32% 37,16
Bugarska 60% 50.20
Hrvatska 51,6% 48.73
Mađarska 50,2% 121.72
Češka 60% 185.16
Prosek EU-28 58%