28/09/2017

Informacija za medije

 

Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama korak je ka stvaranju uslova za brži ekonomski razvoj Srbije. Kampanja pod sloganom „Investicije za rast“ Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID BEP), ovog puta u saradnji sa Centrom za organsku proizvodnju u Selenči i bio-farmom „Šokšić“ u potrazi je za odgovorima na pitanja:

 

Kako do novca za pokretanje i razvijanje poljoprivredne proizvodnje?

i

Zašto su organskim proizvođačima neophodni nebankarski izvori finansiranja?

 

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zašto one predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Uvođenjem nebankarskih finansijskih institucija finansijski sistem Srbije bi postao raznovrsniji i konkurentniji, što bi vodilo smanjenju troškova zaduživanja, povećanju izbora u pogledu finansiranja novih i razvoja postojećih poslovnih ideja, i posledično bržem privrednom razvoju Srbije.

 

„Uvođenje finansijskih institucija koje nisu komercijalne banke bi pre svega olakšalo pristup sredstvima mikro i malim preduzećima, koja čine preko 99 posto naše privrede. Štaviše, kroz donošenje adekvatnog Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, finansijski sistem Srbije, a posledično i privreda bi bili raznovrsniji i konkurentniji, i na tržištu bi postojali specijalizovani finansijski instrumenti koji više odgovaraju potrebama mikro i malih preduzeća od postojećih. Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.“ – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i dodala:

 

„Takođe, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine, kao još jednog od važnih izvora finansiranja. Kroz ova zakonska rešenja otvorila bi se čitava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih na sektor mikro i malih preduzeća, što bi imalo ogroman uticaj na dalji razvoj privrede u Srbiji.“

 

U okviru kampanje „Investicije za rast“, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Centrom za organsku proizvodnju iz Selenče, organizovao je posetu uspešnim proizvođačima organskog povrća, bio-farmi „Šokšić“. Cilj posete, kojoj je pored predstavnika medija prisustvovala i grupa organskih proizvođača, bio je razmena dosadašnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, te samim tim proširi broj finansijskih izvora za mikro, mala i srednja preduzeća.

 

„Kao i skoro svaki poljoprivredni proizvođač u Srbiji, i mi smo svoju proizvodnju pokrenuli isključivo od novca koji smo kao porodica uštedeli. Imali smo imanje, dobro se raspitali o samoj organskoj proizvodnji i krenuli oprezno, malo, po malo. Onda se proizvodnja razvila, i mi smo se suočili sa tim da nam za dalji razvoj trebaju dodatna sredstva, a da nemamo kome da odemo i od koga da ih pozajmimo.“ – podelila je svoje iskustvo Gordana Šokšić, vlasnica bio-farme “Šokšić“.

 

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 87% ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, između ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

 

„Danas naša farma posluje sa uspehom. Imamo dobre kupce i stabilno tržište. Međutim, došao je trenutak kada nam je zbog povećanja obima proizvodnje potrebna hladnjača. A u tu svrhu treba nam, naravno, dodatna investicija. Naše kolege u zemljama u regionu, a o EU da ne pričam, imaju veliki izbora kad je reč o pozajmicama, koji osim bankarskih kredita uključuju pozajmice od mikrofinansijskih institucija, kreditnih unija, zatim finansiranje putem različitih fondova, crowdfunding i dr. Ove institucije osim finansijskih sredstava nude savetovanje i praćenje kompanije u određenom periodu što obezbeđuje pametno ulaganje pozajmljenih sredstava. A, to je za poljoprivrednike kao što smo mi, jako korisno.“ – istakla je Gordana Šokšić.

 

„Kao i većina drugih preduzetnika, i proizvođači organskih proizvoda suočavaju se sa brojnim preprekama koje im onemogućavaju da šire svoja gazdinstva i razvijaju svoju proizvodnju. Tržište za organske proizvode postoji. Imamo tražnju, znanje, kvalitetan proizvod, ali ono na čemu još moramo da radimo je poboljšanje uslova za rad i razvijanje poslovnog ambijenta. Jedna od važnijih stavki na tom spisku je pristup izvorima finansiranja. Zato je neophodno da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje malih proizvođača postanu raznovrsnija i dostupnija poljoprivrednicima, a da oni u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima mogu da izaberu izvor finansiranja koji im odgovara.“ – zaključio je Jozef Gašparovski, predsednik udruženja Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

 

Korisna statistika

 

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji već čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. U državama poput Mađarske, Hrvatske i Češke ova preduzeća stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a čime značajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju.

 

O velikom značaju koji ima omogućavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.

 

 

Izvori finansiranja koja MMSP koriste u Srbiji i zemljama regiona

 

Instrument Banke Lizing Tržište korporativnih obveznica Preduzetnički (venture) kapital Kreditne unije Investicioni fondovi za ulaganje u nekretnine Crowd-funding Mikro-kreditiranje
Država
Srbija X X
Rumunija X X X X X X X X
Slovenija X X X X X X X
Bugarska X X X X X X
Hrvatska X X X X X X
Mađarska X X X X X X X X
Češka X X X X X X X

 

Učešće MMSP u BDP-u u Srbiji i odabranim sličnim zemljama

 

Država Učešće MMSP u BDP-u BDP (USD milijardi)
Srbija 32% 37,16
Bugarska 60% 50.20
Hrvatska 51,6% 48.73
Mađarska 50,2% 121.72
Češka 60% 185.16
Prosek EU-28 58%